Аутори:
1. Jelena Penavin-Škundrić, Природно-математички факултет Бања Лука, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
2. Зорица Леви, Технолошки факултет Универзитета у Бањој Луци, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
3. Дарко Бодрожа, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
4. Милица Лолић, Технолошки факултет Универзитета у Бањој Луци, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina

Апстракт:
У водене системе се сваке године уносе огромне количине отпадних материјала. Отпадне воде се морају пречистити прије испуштања у пријемни водоток, како би се ускладио њихов квалитет, односно загађујуће оптерећење, које оне носе у себи, са асимилационим, односno самопречишћавајућим капацитетом пријемника. Како адсорпција представља један од поступака пречишћавања отпадних вода, овај рад је покушај у прoналажењу економичнијег, а бољег адсорбенса за пречишћавање воде загађене јонима бакра. Због тога је као адсорбенс кориштен природни алумосиликат (бијели туф) са подручија Републике Српске. На адсорбционе особине материјала, посебно алумосиликатних-зеолитних узорака, може се утицати киселинском, односно базном активацијом. Наиме у овом раду су испитане адсорпционе особине изворног бијелог туфа и његових киселинско и базно активираних форми у контакту са воденим раствором CuSO4•5H2O, као модел система. Киселинска активација природног зеолита, најчешће се примјењује при производњи високо активних адсорбенаса. Узорак је киселински третиран са 20% H2SO4.Базна активација је чешћи начин побољшања квалитета туфова. Узорак је базно активиран са 20% Na2CO3. Праћењем адсорпције, закључено је да је адсорпција физичка и вишеслојна. Испитана је према Fröndlichovoj адсорпционој изотерми. Графички су одређене величине n и k, те је израчуната топлота адсорпције.

Кључне речи:
адсорпција, зеолити, клиноптилолит, хојландит, отпадне воде.

Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ А - Наука материје, кондензоване материје и физикa чврстог стања

Датум пријаве сажетка:
29.05.2015.

Конференцијa:
Contemporary Materials 2015 - Савремени Материјали